Kako ukloniti travnu slamu iz travnjaka

Travna slama je sloj mrtvog travnog materijala koji se razvija između površine tla i zone zelene vegetacije. Ako vam je travnjak star deset godina, verovatno imate sloj travne slame debeo 30–40 milimetara.

Odakle potiče travna slama?

Travna slama se stvara u travnjaku kad se organski otpad stvara brže nego što može da se razgradi. Ovo se dešava iz više razloga. Neki od češćih su:

1. Prevelika gustina travnog tepiha, izazvana korišćenjem modernih, superefikasnih sorti trave
2. Mala biološka aktivnost zbog zemljišta siromašnog hranjivim materijama i malim nivoom humusa u sloju rasta trave
3. Prenizak pH nivo, koji često izaziva đubrivo visoke kiselosti
4. Prevelika količina trave – veća nego što mikrosvet može da preradi – često nastaje zbog preteranog đubrenja

Kad je travna slama problem?

Tanak sloj travne slame može da blagotvorno utiče na travnjak, služeći kao sloj izolacije i habanja. Međutim, ako taj sloj prelazi debljinu od 5 mm, funkcija trave se menja. Prodiranje vode slabi, pa korenovi rastu bliže površini i smanjuju se masa korena i razmena kiseonika. Kao rezultat, trava postaje manje otporna i više ne može da trpi sportove i druge aktivnosti. Rizik od odumiranja trave se povećava, a neke sorte trave ni ne mogu da prežive takve uslove.

Pogodnosti uklanjanja travne slame

Uklanjanjem travne slame dobija se gust, snažan travnjak sa boljom razmenom kiseonika, propustljivošću za vodu, manje koreva i manjim rizikom od obolevanja. To čini travu izdržljivijom, jer joj je korena masa veća, a korenovi rastu dublje.

Kad se rešiti travne slame?

Ako živite u delu sveta u kom su izražena godišnja doba, uklanjanje travne slame je najbolje obaviti na proleće ili ranu jesen, kad trava dobro raste. Nemojte da uklanjate travnu slamu u rano proleće i tokom suvih perioda, jer je tad mikrobna aktivnost intenzivna, i veća je opasnost od odumiranja nezaštićenih korenova.

Uklanjanje travne slame

Pre uklanjanja mahovine, odnosno, zasecanja, pokosite travnjak na kratko i sakupite pokošene vlati. Zatim izaberite mašine i alate koji su najbolji za vaš tip travnjaka. Za travnate površine manje od 5000 kvadratnih metara se skoro uvek koristi zasekač sa ili bez sakupljača. Za veće travnate površine koristite vučni zasekač. Ti uređaji su po pravilu opremljeni integrisanim sakupljačima.

Opružni zupci i mlateći noževi

Zasekač može da se opremi mlatećim noževima, koji efikasno uklanjaju travnu slamu. Ovi rotirajući noževi ne treba da prodiru u tlo dublje od 1 do 2 mm, da ne bi oštećivali travu. Na osetljivim mestima, npr. ukrasnim travnjacima, možete da koristite nežnije metode, npr. opružne zupce, koji takođe ne treba da idu dublje od 1 do 2 milimetra u tlo. Efekt je manji sa mlatećim noževima.

Delta sečiva

Za odsecanje bočnih korenova i efikasno suzbijanje širokolisnih korova treba da koristite delta sečiva. Ta sečiva ne treba da prodiru u tlo dublje od 7–10 mm, ali su veoma efikasna. U toplijim podnebljima, zasecanje delta sečivima je važan način poboljšanja efekta zalivanja. Time se obezbeđuje da voda prodre do korena trave.

Posle zasecanja

Kad završite sa uklanjanjem slame iz travnjaka, uklonite materijal koji je iščupan. Možete da ga kompostirate, iako će trebati duže da se razgradi od drugih sastojaka komposta, ili da ga bacite na bunjište. Za najbolje rezultate, onda treba da pođubrite travnjak, dodate sloj zemlje preko njega i zalijete ga.